Post by Admin on Apr 17, 2024 10:57:30 GMT
Bas van de Gor – „Odbojkaški Majkl Džordan“
Kažu da je fantastičnoj holandskoj odbojkaškoj generaciji koju su predvodili Blanže i Zverver falio baš on da bi postala zlatna. Iako su i prethodno godinama bili u vrhu, zlatna medalja je stalno izmicala. A onda je u reprezentaciju ušao Bas van de Gor. Momak punog imena Sebastijan Žak Henri van de Gor, poznatiji kao Bas, biće odlučujući faktor neverovatnih uspeha Holanđana sredinom devedestih godina prošlog veka. Te uspehe Holanđani nikada neće ponoviti. Mnogi će reći i da će kasnije povlačenje Van de Gora označiti odbojkaški sunovrat nekadašnje odbojkaške velesile…
Bas van de Gor je igrao fantastično u Modeni
Već u detinjstvu Bas van de Gor odlučio je da odbojka bude njegov izbor. On je bio izuzetno talentovan za odbojku. Bio je dosta viši od svojih vršnjaka, a imao je i neverovatnu tehniku. Zbog visine Basu je pripalo da igra na poziciji srednjeg blokera. Ipak, i pored 209 centimetara visine, što ga je činilo jednim od najviših odbojkaša na planeti, njegova tehnika bila je posebno impozantna. Bilo je to vreme kada u odbojci još nije uvedena pozicija libera, pa su srednji blokeri igrali i u drugoj liniji. Zbog toga su često bili meta protivničkih servisa. Međutim, Van de Goru to nije bio problem. Mnogi su tvrdili da ima prijem servisa bolji od većine igrača na poziciji primača, kao i igru u odbrani. Uz to je često znao i da napada „pajpom“ iz druge linije. Bilo je to zaista nešto što se do tada gotovo nije viđalo…
Profesionalnu karijeru Bas je započeo u Dinamu iz Apeldroma. Njegove fantastične igre u ovom klubu nisu prošle neprimećeno. Ubrzo je bilo jasno da je prerastao holandsku ligu gde je bio najvažniji igrač u pohodu Dinama na uzastopne titule, pa je nakon 5 godina u Apeldromu usledila selidba u Italiju. Te 1994. godine Bas van de Gor prešao je u Modenu. Za taj tim nastupaće 6 godina. Za to vreme osvojiće pregršt trofeja, predvodiće Dajtona, a kasnije Kasa, Modenu do tri titule prvaka Evrope i potpune dominacije 1997. godine i osvajanja prvenstva, kupa i superkupa Italije, kao i titule šampiona Evrope. Tih godina Bas je bio baš dominantan. On je vrlo često u dresu Modene osvajao u sezoni preko 20 poena po susretu, a podsećamo vas igrao je na poziciji srednjeg blokera, na kojoj igrači uglavnom tokom meča ne osvoje ni dvocifren broj poena.
Kraj karijere zbog dijabetesa
Nakon Modene, Bas se preselio u redove Sislija iz Treviza. I tu je igrao odlično. Bio je jedan od najzaslužnijih za osvajanje titule šampiona Italije 2001. godine, ali treba reći da iako je igrao dobro, Van de Gor nije bio na nivou partija iz Modene. Nakon dve sezone u Sisliju, Bas van de Gor vratiće se u Dinamo iz Apeldroma. Iako je imao 32 godine činilo se da Bas može da pruži odbojci još dosta. Ipak, te 2003. godine ustanovljen mu je dijabetes, pa će zbog ozbiljnih zdravstvenih problema sa 32 godine Bas van de Gor odlučiti da završi karijeru. Oproštajni meč odigraće dve godine kasnije u Apeldromu i na njemu će nastupiti mnoge odbojkaške zvezde. I pored briljantne klupske karijere, ono po čemu će većina, ipak, najviše pamtiti Van de Gora jesu nastupi u dresu reprezentacije Holandije…
Bas van de Gor postao je reprezentativac 1993. godine. Holandija je i pre njegovog ulaska u reprezentaciju osvajala brojne medalje i bila odbojkaška velesila. Ipak, najsjajnija medalja im je nekako kao po pravilu izmicala. I sa Basom u timu se u početku nije puno promenilo. Svetsko prvenstvo 1994. godine i Evropsko prvenstvo 1995. godine Holanđani opet završavaju „samo“ sa srebrom. Italija, koja je tada za njih bila nepremostiva prepreka, savladala ih je i u tim finalima. Sjajna generacija sa Bernardijem, Đanijem, Gardinijem… nekako je tih godina imala uvek rešenje za Holanđane. Ali onda su na red došle Olimpijske igre u Atlanti 1996. godine…
„Kruna“ karijere u Atlanti
Te 1996. godine, pre Igara u Atlanti, Holandija je slavila u Svetskoj ligi. Taj trijumf bio je posebno važan, jer su Holanđani u borbi za trofej konačno pobedili Italiju. Ipak, „Azuri“ su i dalje bili glavni favoriti pred Atlantu. Kada su u grupnoj fazi lako savladali Holandiju, činilo se da će im zlatna medalja teško izmaći. Ipak, u finalu se dogodio ponovo susret ove dve reprezentacije. Bio je to epski meč. Viđena je velika drama i 5 setova. U poslednjem setu Italijani su imali i meč loptu, ali ju je Bas van de Gor neutralisao. Nakon toga je stao na servis liniju, odlično servirao, igrao fantastično u polju i posle dva fenomenalna poena i spektakularne igre i njegovih saigrača, Holandija je konačno osvojila toliko željenu zlatnu medalju na najvećim takmičenjima.
„Ničega se ne sećam iz 5. seta osim poslednjeg poena.“ – Rekao je nakon meča Bas van de Gor, jedan od junaka finala, ali i celog olimpijskog turnira, kojem je zasluženo pripala nagrada za najboljeg igrača turnira. Na „krilima“ uspeha iz Atlante Holanđani su nastavili da igraju savršeno, pa su naredne godine postali šampioni Evrope na svom terenu. U finalu su savladali Jugoslaviju, na turniru na kojem je Van de Gor ponovo bio briljantan, a treba istaći i da su Jugosloveni imali mnogo primedbi na suđenje u finalnom duelu. I pored toga što je Bas i dalje igrao odlično, Holanđani narednih godina nisu dolazili do značajnih rezultata. Ipak, verovali su da će se sve promeniti na Olimpijskim igrama u Sidneju. Mnogi su pred taj turnir govorili da će to biti poslednja šansa Holanđana za veliki rezultat…
„Labudova pesma“ u Sidneju i poređenje sa Džordanom
Bas van de Gor je briljirao u Sidneju. Igrao je odlično na celom turniru, kao i reprezentacija Holandija. U grupi su pobeđivali, ali su onda u četvrt-finalu naleteli na Jugoslaviju. Bio je to zaista odbojkaški klasik. Mnogi tvrde i da je to najbolji meč na tom turniru. Posle pet setova i velike borbe „Plavi“ su slavili, a kasnije i osvojili olimpijsko zlato, pa je Holandija završila odbranu najsjajnijeg odličja izvan borbe za medalje. „Protiv Jugoslavije smo odigrali najbolji meč na turniru. Oni su kasnije pobedili oba meč sa po 3:0 i osvojili zlato, a mi smo se pitali šta bi bilo da smo njih prošli, da li bi i mi tako.“ – Rekao je kasnije o tom meču Van de Gor.
Bas van de Gor je na kraju morao da se uteši samo sa novim priznanjem za najboljeg igrača olimpijskog turnira. Naredne godine Bas je odlučio da okonča reprezentativnu karijeru. Njegovim odlaskom ni reprezentacija Holandije nije više bila ozbiljan pretendent za najviši plasman. Osim odličnih partija, pamtiće se i da je u reprezentaciji igrao zajedno sa bratom Majkom i da su nakon igara u Atlanti postala prva braća iz Holandije sa osvojenom zlatnom olimpijskom medaljom. Ostaće i zabeležena čuvena izjava holandskog selektora Jupa Alberde o Van de Goru. „On je odbojkaški Majkl Džordan!“ Sa tom izjavom su se mnogi složili, a Bas van de Gor je znao da kaže da mu je sportsko poređenje sa Džordanom najveće priznanje u karijeri.
Bas van de Gor će zauvek biti olimpijski šampion
„Zauvek ću ostati olimpijski šampion. To je definitivno najveći trenutak u mojoj karijeri! Posle svih poraza u finalima od Italije, ta pobeda u Atlanti je još veća. Zamislite da smo i to izgubili. Radost posle te pobede je bila neverovatna. A kada smo se vratili u Holandiju bilo je „ludilo“. Dobijali smo veliku i zasluženu pažnju.“ – Znao je da kaže Bas van de Gor na pitanje koji mu je najbolji trenutak u karijeri. „On je fenomenalan odbojkaš i još bolji čovek!“ – Govorio je o njemu legendarni Andrija Gerić. „Sa Jugoslavijom su uvek bili posebni mečevi! Veoma dobro smo se poznavali i to su uvek bili veoma teški mečevi.“ – Rekao je jednom prilikom Bas van de Gor.
Bas je znao posebno da istakne koliko ceni legendarnog Gorana Vujevića. „Vujević je bio jedan od tehnički najbolje potkovanih igrača u istoriji. Goran je bio neverovatan igrač. Uvek smo imali poteškoća sa njim. Tada su napadači uglavnom napadali na isti način, dok je kod Gorana bilo nemoguće to predvideti. Ili bi plasirao u tri metra ili smečovao dijagonalu.„
Humanitarni rad
Bas van de Gor nikada nije želeo da bude odbojkaški trener. Smatrao je da to nije za njega, jer treba „živeti odbojku“ po ceo dan. Osim po odbojci, u Holandiji je poznat i po velikom humanitarnom radu. On već preko dve decenije poseduje fondaciju koja pomaže obolelima od dijabetesa.
Mnogi se slažu da je Bas van de Gor jedan od najboljih odbojkaša svih vremena. Ako oko toga i bude podeljenih mišljenja, čini se da će se svi složiti da je on najbolji srednji bloker svih vremena. Bas van de Gor je definitivno ostvario nestvarnu karijeru i svakako svrstao sebe među besmrtne sportske legende
Sportska Sećanja; Sportski Forum
Kažu da je fantastičnoj holandskoj odbojkaškoj generaciji koju su predvodili Blanže i Zverver falio baš on da bi postala zlatna. Iako su i prethodno godinama bili u vrhu, zlatna medalja je stalno izmicala. A onda je u reprezentaciju ušao Bas van de Gor. Momak punog imena Sebastijan Žak Henri van de Gor, poznatiji kao Bas, biće odlučujući faktor neverovatnih uspeha Holanđana sredinom devedestih godina prošlog veka. Te uspehe Holanđani nikada neće ponoviti. Mnogi će reći i da će kasnije povlačenje Van de Gora označiti odbojkaški sunovrat nekadašnje odbojkaške velesile…
Bas van de Gor je igrao fantastično u Modeni
Već u detinjstvu Bas van de Gor odlučio je da odbojka bude njegov izbor. On je bio izuzetno talentovan za odbojku. Bio je dosta viši od svojih vršnjaka, a imao je i neverovatnu tehniku. Zbog visine Basu je pripalo da igra na poziciji srednjeg blokera. Ipak, i pored 209 centimetara visine, što ga je činilo jednim od najviših odbojkaša na planeti, njegova tehnika bila je posebno impozantna. Bilo je to vreme kada u odbojci još nije uvedena pozicija libera, pa su srednji blokeri igrali i u drugoj liniji. Zbog toga su često bili meta protivničkih servisa. Međutim, Van de Goru to nije bio problem. Mnogi su tvrdili da ima prijem servisa bolji od većine igrača na poziciji primača, kao i igru u odbrani. Uz to je često znao i da napada „pajpom“ iz druge linije. Bilo je to zaista nešto što se do tada gotovo nije viđalo…
Profesionalnu karijeru Bas je započeo u Dinamu iz Apeldroma. Njegove fantastične igre u ovom klubu nisu prošle neprimećeno. Ubrzo je bilo jasno da je prerastao holandsku ligu gde je bio najvažniji igrač u pohodu Dinama na uzastopne titule, pa je nakon 5 godina u Apeldromu usledila selidba u Italiju. Te 1994. godine Bas van de Gor prešao je u Modenu. Za taj tim nastupaće 6 godina. Za to vreme osvojiće pregršt trofeja, predvodiće Dajtona, a kasnije Kasa, Modenu do tri titule prvaka Evrope i potpune dominacije 1997. godine i osvajanja prvenstva, kupa i superkupa Italije, kao i titule šampiona Evrope. Tih godina Bas je bio baš dominantan. On je vrlo često u dresu Modene osvajao u sezoni preko 20 poena po susretu, a podsećamo vas igrao je na poziciji srednjeg blokera, na kojoj igrači uglavnom tokom meča ne osvoje ni dvocifren broj poena.
Kraj karijere zbog dijabetesa
Nakon Modene, Bas se preselio u redove Sislija iz Treviza. I tu je igrao odlično. Bio je jedan od najzaslužnijih za osvajanje titule šampiona Italije 2001. godine, ali treba reći da iako je igrao dobro, Van de Gor nije bio na nivou partija iz Modene. Nakon dve sezone u Sisliju, Bas van de Gor vratiće se u Dinamo iz Apeldroma. Iako je imao 32 godine činilo se da Bas može da pruži odbojci još dosta. Ipak, te 2003. godine ustanovljen mu je dijabetes, pa će zbog ozbiljnih zdravstvenih problema sa 32 godine Bas van de Gor odlučiti da završi karijeru. Oproštajni meč odigraće dve godine kasnije u Apeldromu i na njemu će nastupiti mnoge odbojkaške zvezde. I pored briljantne klupske karijere, ono po čemu će većina, ipak, najviše pamtiti Van de Gora jesu nastupi u dresu reprezentacije Holandije…
Bas van de Gor postao je reprezentativac 1993. godine. Holandija je i pre njegovog ulaska u reprezentaciju osvajala brojne medalje i bila odbojkaška velesila. Ipak, najsjajnija medalja im je nekako kao po pravilu izmicala. I sa Basom u timu se u početku nije puno promenilo. Svetsko prvenstvo 1994. godine i Evropsko prvenstvo 1995. godine Holanđani opet završavaju „samo“ sa srebrom. Italija, koja je tada za njih bila nepremostiva prepreka, savladala ih je i u tim finalima. Sjajna generacija sa Bernardijem, Đanijem, Gardinijem… nekako je tih godina imala uvek rešenje za Holanđane. Ali onda su na red došle Olimpijske igre u Atlanti 1996. godine…
„Kruna“ karijere u Atlanti
Te 1996. godine, pre Igara u Atlanti, Holandija je slavila u Svetskoj ligi. Taj trijumf bio je posebno važan, jer su Holanđani u borbi za trofej konačno pobedili Italiju. Ipak, „Azuri“ su i dalje bili glavni favoriti pred Atlantu. Kada su u grupnoj fazi lako savladali Holandiju, činilo se da će im zlatna medalja teško izmaći. Ipak, u finalu se dogodio ponovo susret ove dve reprezentacije. Bio je to epski meč. Viđena je velika drama i 5 setova. U poslednjem setu Italijani su imali i meč loptu, ali ju je Bas van de Gor neutralisao. Nakon toga je stao na servis liniju, odlično servirao, igrao fantastično u polju i posle dva fenomenalna poena i spektakularne igre i njegovih saigrača, Holandija je konačno osvojila toliko željenu zlatnu medalju na najvećim takmičenjima.
„Ničega se ne sećam iz 5. seta osim poslednjeg poena.“ – Rekao je nakon meča Bas van de Gor, jedan od junaka finala, ali i celog olimpijskog turnira, kojem je zasluženo pripala nagrada za najboljeg igrača turnira. Na „krilima“ uspeha iz Atlante Holanđani su nastavili da igraju savršeno, pa su naredne godine postali šampioni Evrope na svom terenu. U finalu su savladali Jugoslaviju, na turniru na kojem je Van de Gor ponovo bio briljantan, a treba istaći i da su Jugosloveni imali mnogo primedbi na suđenje u finalnom duelu. I pored toga što je Bas i dalje igrao odlično, Holanđani narednih godina nisu dolazili do značajnih rezultata. Ipak, verovali su da će se sve promeniti na Olimpijskim igrama u Sidneju. Mnogi su pred taj turnir govorili da će to biti poslednja šansa Holanđana za veliki rezultat…
„Labudova pesma“ u Sidneju i poređenje sa Džordanom
Bas van de Gor je briljirao u Sidneju. Igrao je odlično na celom turniru, kao i reprezentacija Holandija. U grupi su pobeđivali, ali su onda u četvrt-finalu naleteli na Jugoslaviju. Bio je to zaista odbojkaški klasik. Mnogi tvrde i da je to najbolji meč na tom turniru. Posle pet setova i velike borbe „Plavi“ su slavili, a kasnije i osvojili olimpijsko zlato, pa je Holandija završila odbranu najsjajnijeg odličja izvan borbe za medalje. „Protiv Jugoslavije smo odigrali najbolji meč na turniru. Oni su kasnije pobedili oba meč sa po 3:0 i osvojili zlato, a mi smo se pitali šta bi bilo da smo njih prošli, da li bi i mi tako.“ – Rekao je kasnije o tom meču Van de Gor.
Bas van de Gor je na kraju morao da se uteši samo sa novim priznanjem za najboljeg igrača olimpijskog turnira. Naredne godine Bas je odlučio da okonča reprezentativnu karijeru. Njegovim odlaskom ni reprezentacija Holandije nije više bila ozbiljan pretendent za najviši plasman. Osim odličnih partija, pamtiće se i da je u reprezentaciji igrao zajedno sa bratom Majkom i da su nakon igara u Atlanti postala prva braća iz Holandije sa osvojenom zlatnom olimpijskom medaljom. Ostaće i zabeležena čuvena izjava holandskog selektora Jupa Alberde o Van de Goru. „On je odbojkaški Majkl Džordan!“ Sa tom izjavom su se mnogi složili, a Bas van de Gor je znao da kaže da mu je sportsko poređenje sa Džordanom najveće priznanje u karijeri.
Bas van de Gor će zauvek biti olimpijski šampion
„Zauvek ću ostati olimpijski šampion. To je definitivno najveći trenutak u mojoj karijeri! Posle svih poraza u finalima od Italije, ta pobeda u Atlanti je još veća. Zamislite da smo i to izgubili. Radost posle te pobede je bila neverovatna. A kada smo se vratili u Holandiju bilo je „ludilo“. Dobijali smo veliku i zasluženu pažnju.“ – Znao je da kaže Bas van de Gor na pitanje koji mu je najbolji trenutak u karijeri. „On je fenomenalan odbojkaš i još bolji čovek!“ – Govorio je o njemu legendarni Andrija Gerić. „Sa Jugoslavijom su uvek bili posebni mečevi! Veoma dobro smo se poznavali i to su uvek bili veoma teški mečevi.“ – Rekao je jednom prilikom Bas van de Gor.
Bas je znao posebno da istakne koliko ceni legendarnog Gorana Vujevića. „Vujević je bio jedan od tehnički najbolje potkovanih igrača u istoriji. Goran je bio neverovatan igrač. Uvek smo imali poteškoća sa njim. Tada su napadači uglavnom napadali na isti način, dok je kod Gorana bilo nemoguće to predvideti. Ili bi plasirao u tri metra ili smečovao dijagonalu.„
Humanitarni rad
Bas van de Gor nikada nije želeo da bude odbojkaški trener. Smatrao je da to nije za njega, jer treba „živeti odbojku“ po ceo dan. Osim po odbojci, u Holandiji je poznat i po velikom humanitarnom radu. On već preko dve decenije poseduje fondaciju koja pomaže obolelima od dijabetesa.
Mnogi se slažu da je Bas van de Gor jedan od najboljih odbojkaša svih vremena. Ako oko toga i bude podeljenih mišljenja, čini se da će se svi složiti da je on najbolji srednji bloker svih vremena. Bas van de Gor je definitivno ostvario nestvarnu karijeru i svakako svrstao sebe među besmrtne sportske legende
Sportska Sećanja; Sportski Forum
