Post by Admin on Aug 20, 2024 16:07:37 GMT
„Junaci Pariza“ (3): Strahinja Rašović i nešto veoma lično
"Junak Pariza" sa kapicom broj 3 – Strahinja Rašović.
Dete VK Beograd, često prvi ispod crte na spisku. I tako do Tokija, gdje dobija željenu šansu i osvaja medalju. Moglo bi o ocu Mališi, legendi Tašmajdana, druženju u klubu i njegovoj borbi da postane to što jeste… milion riječi da se napiš.
Samo jedan detalj, a onda sve prepuštamo Straji i njegovom monologu. Dejan Stevović, kolumnista Sport Kluba i vaterpolo "specijalac", je sjedao sa pokojnim direktorom Beograda, Radetom Mugošom, dok su se klinci sa Rašovićima na čelu spremali za neko prvenstvo u Subotici. Kako su igrači plaćali sve, suma nije bila i trener je izrazio bojazan da bi tim mogao da ode bez jednog ili obojice Rašovića. Rade ga nije ni pogledao:
„Jesi ti lud ? Pa oni će da budu asovi, igračine. Ubacuj u bus i ne brini“.
Rade Mugoša i Đorđe Makuljević nisu među živima, ali ako je to moguće sigurno su negdje popili kolu „zero“ i votku. I da ne zaboravimo treći iz priče Beograda je Nemanja Ubović.
A, sada riječ ima Straja…
„Kruna karijere, priča teško ponovljiva. Ne zbog medalje, biće ih, nego zbog komplete priče života koja se zove ‘Pariz 2024’. Poslije svih medalja, strijelaca, Perišićke, Novaka i košarkaša, došli smo kao šlag na tortu“.
Japan?
„Izvukosmo se. Najbitnija tri boda ali smo nervozni, poljuljani. Drašović mi je rekao, gleda onaj odozgo, nije dao. Znao sam biće teško, ali uspjećemo“.
A, Australija?
„Ma još nismo na turniru. Još pričamo otvaranju i onda nokaut. Haos u glavi, ali tada počinju igre. Moramo da se treznimo, rekao sam sebi baš me briga, čovječe nemoj da se brukamo. Stižu stres, nerviranje, gubitak apetita i onda…“
…i onda, Ćuk!
„Prorok ekipe. Rekao nam je pred Francusku braćo jul nam nije naklonjen Ali pazite za 12 dana bićemo šampioni. I tako svakog dana, po nekoliko puta. Pred finale je kazao sjutra u 15.23 biće olimpijski pobjednici. Poslije svake njegove izjave sam se prekrstio. Brate, čovjek je vidovit, on je prorok“.
Francuska?
„Još protiv Španije smo bili dobri. Francusku smo lako dobili spremali smo se za četvrtfinale, a u pripremama je ogromnu ulogu imao Gera. Andrija Gerić je šampion. Zna šta treba. Ali i mi smo znali. Na treningu nismo bili kako treba i onda smo donijeli važni odluku. Promjenili smo put kojim smo išli na klopu. Sačuvali smo mirnoću“.
Grčka?
„Jakšin gol smo zaslužili. Znali smo da idemo do kraja. Tu sam sa rođenim bratom Viktorom. Eto kakvi smo. Bilo mi je važno da sa njim igram u Parizu, pa onda hajde bar medalju pa na kraju ma nek bude zlatna. Ali svi znaju da idem uvijek na pobjedu, na prvo mjesto. Sada sam znao da idemo u vječnost“.
Amerikanci?
„Uhvatili smo ritam. Tu na scenu dolazi naš doca Ivan Marjanović. Rekao mi je mrtav hladan: pobjeđujemo Grčku, lagano ćemo dobiti Amerikance i to je to. Odlični su Ameri, napaljeni, pomislio sam na klupi biće teško sa ovima. Pogledam docu, a on kaže da ne brinem jer oni ne znaju da jure rezultat. Prava je talija“.
I, na kraju, Hrvatska?
„Nema tu priče, tog dana nas niko ne bi pobjedio. U 15.23, kako je Ćuk rekao, postali smo olimpijski pobednici. Naši snovi su postali java. Znaš da sam skroman, ali sada ću da kažem da smo olimpijski Bogovi“, pričao je Straja u dahu i nastavio:
„Svi znate kako smo osvojili, šta smo prošli. Nagrada je onaj doček, moja sreća sa Vićom, ispunjeno obećanje dato majci. Djelili smo terasu sa Đokovićem, košarkašima, imaću djeci šta da pričam“.
Imaće Strahinja još toga da priča…
„Nismo se raspali kada nije išlo. Zbližili smo se. Dedović i Viktor su bili ‘džokeri’, iskoristili su ostavjen prostor. Manda nas je vodio kao i Ferencvaroš. Jakša pravi kapiten. Ćule je pojavom zračio, unio odlučnost, vjeru, bitan faktor. Obećavam da nikada više Jakšiću neću da kažem ma samo da dobijemo ovu. Savi Ranđeloviću priznajem da je vidovit. Ma da ne nabrajam, svi, ali svi – od najmlađih do najstarijih – svi su moja braća, junaci, ljubim ih sve u glavu. Znaš igrali smo na bazenu ‘la difens’ i govorio sam sebi, moramo da odbranimo zlato. Vratili smo se na velika vrata, Srbija je tamo gdje treba da bude“, rekao je Rašović i naglasio:
„A, za Stevanovića i čitav stručni štab… naklon do poda. Izučavaće se kakav su posao uradili. Svi.“
Na kraju, nešto lično…
„Mogao bih danima da pričam. Sa Ubom i Viktorom sam zajedno svako ljeto od 2004. Kod Ube smo gledali finale sa Mađarima u Atini. Zamisli, dvadeset godina kasnije smo igrali mi finale. Kada se Uba vratio u reprezentaciju, danas pokojni Makuljević mi je poslao poruku da ga čuvam. U Parizu su nekoliko godina proveli Viktor i trener Stefan Ćirić. Kako da razočaramo? Ne bih da gnjavim. Na odmoru sam sa suprugom Jelenom i kćerkom Kalinom. Kupam se bez lopte, milina“.
Tako je završio monolog Strahinja Rašović, hit na društvenim mrežama, snimljen kako poslije dočeka pješke ide kući.
I to je Straja…
SportKlub.rs; Sportski Forum
"Junak Pariza" sa kapicom broj 3 – Strahinja Rašović.
Dete VK Beograd, često prvi ispod crte na spisku. I tako do Tokija, gdje dobija željenu šansu i osvaja medalju. Moglo bi o ocu Mališi, legendi Tašmajdana, druženju u klubu i njegovoj borbi da postane to što jeste… milion riječi da se napiš.
Samo jedan detalj, a onda sve prepuštamo Straji i njegovom monologu. Dejan Stevović, kolumnista Sport Kluba i vaterpolo "specijalac", je sjedao sa pokojnim direktorom Beograda, Radetom Mugošom, dok su se klinci sa Rašovićima na čelu spremali za neko prvenstvo u Subotici. Kako su igrači plaćali sve, suma nije bila i trener je izrazio bojazan da bi tim mogao da ode bez jednog ili obojice Rašovića. Rade ga nije ni pogledao:
„Jesi ti lud ? Pa oni će da budu asovi, igračine. Ubacuj u bus i ne brini“.
Rade Mugoša i Đorđe Makuljević nisu među živima, ali ako je to moguće sigurno su negdje popili kolu „zero“ i votku. I da ne zaboravimo treći iz priče Beograda je Nemanja Ubović.
A, sada riječ ima Straja…
„Kruna karijere, priča teško ponovljiva. Ne zbog medalje, biće ih, nego zbog komplete priče života koja se zove ‘Pariz 2024’. Poslije svih medalja, strijelaca, Perišićke, Novaka i košarkaša, došli smo kao šlag na tortu“.
Japan?
„Izvukosmo se. Najbitnija tri boda ali smo nervozni, poljuljani. Drašović mi je rekao, gleda onaj odozgo, nije dao. Znao sam biće teško, ali uspjećemo“.
A, Australija?
„Ma još nismo na turniru. Još pričamo otvaranju i onda nokaut. Haos u glavi, ali tada počinju igre. Moramo da se treznimo, rekao sam sebi baš me briga, čovječe nemoj da se brukamo. Stižu stres, nerviranje, gubitak apetita i onda…“
…i onda, Ćuk!
„Prorok ekipe. Rekao nam je pred Francusku braćo jul nam nije naklonjen Ali pazite za 12 dana bićemo šampioni. I tako svakog dana, po nekoliko puta. Pred finale je kazao sjutra u 15.23 biće olimpijski pobjednici. Poslije svake njegove izjave sam se prekrstio. Brate, čovjek je vidovit, on je prorok“.
Francuska?
„Još protiv Španije smo bili dobri. Francusku smo lako dobili spremali smo se za četvrtfinale, a u pripremama je ogromnu ulogu imao Gera. Andrija Gerić je šampion. Zna šta treba. Ali i mi smo znali. Na treningu nismo bili kako treba i onda smo donijeli važni odluku. Promjenili smo put kojim smo išli na klopu. Sačuvali smo mirnoću“.
Grčka?
„Jakšin gol smo zaslužili. Znali smo da idemo do kraja. Tu sam sa rođenim bratom Viktorom. Eto kakvi smo. Bilo mi je važno da sa njim igram u Parizu, pa onda hajde bar medalju pa na kraju ma nek bude zlatna. Ali svi znaju da idem uvijek na pobjedu, na prvo mjesto. Sada sam znao da idemo u vječnost“.
Amerikanci?
„Uhvatili smo ritam. Tu na scenu dolazi naš doca Ivan Marjanović. Rekao mi je mrtav hladan: pobjeđujemo Grčku, lagano ćemo dobiti Amerikance i to je to. Odlični su Ameri, napaljeni, pomislio sam na klupi biće teško sa ovima. Pogledam docu, a on kaže da ne brinem jer oni ne znaju da jure rezultat. Prava je talija“.
I, na kraju, Hrvatska?
„Nema tu priče, tog dana nas niko ne bi pobjedio. U 15.23, kako je Ćuk rekao, postali smo olimpijski pobednici. Naši snovi su postali java. Znaš da sam skroman, ali sada ću da kažem da smo olimpijski Bogovi“, pričao je Straja u dahu i nastavio:
„Svi znate kako smo osvojili, šta smo prošli. Nagrada je onaj doček, moja sreća sa Vićom, ispunjeno obećanje dato majci. Djelili smo terasu sa Đokovićem, košarkašima, imaću djeci šta da pričam“.
Imaće Strahinja još toga da priča…
„Nismo se raspali kada nije išlo. Zbližili smo se. Dedović i Viktor su bili ‘džokeri’, iskoristili su ostavjen prostor. Manda nas je vodio kao i Ferencvaroš. Jakša pravi kapiten. Ćule je pojavom zračio, unio odlučnost, vjeru, bitan faktor. Obećavam da nikada više Jakšiću neću da kažem ma samo da dobijemo ovu. Savi Ranđeloviću priznajem da je vidovit. Ma da ne nabrajam, svi, ali svi – od najmlađih do najstarijih – svi su moja braća, junaci, ljubim ih sve u glavu. Znaš igrali smo na bazenu ‘la difens’ i govorio sam sebi, moramo da odbranimo zlato. Vratili smo se na velika vrata, Srbija je tamo gdje treba da bude“, rekao je Rašović i naglasio:
„A, za Stevanovića i čitav stručni štab… naklon do poda. Izučavaće se kakav su posao uradili. Svi.“
Na kraju, nešto lično…
„Mogao bih danima da pričam. Sa Ubom i Viktorom sam zajedno svako ljeto od 2004. Kod Ube smo gledali finale sa Mađarima u Atini. Zamisli, dvadeset godina kasnije smo igrali mi finale. Kada se Uba vratio u reprezentaciju, danas pokojni Makuljević mi je poslao poruku da ga čuvam. U Parizu su nekoliko godina proveli Viktor i trener Stefan Ćirić. Kako da razočaramo? Ne bih da gnjavim. Na odmoru sam sa suprugom Jelenom i kćerkom Kalinom. Kupam se bez lopte, milina“.
Tako je završio monolog Strahinja Rašović, hit na društvenim mrežama, snimljen kako poslije dočeka pješke ide kući.
I to je Straja…
SportKlub.rs; Sportski Forum
